Leto je pravo vreme da uživamo u voću.
Leto je godišnje doba koje nas prirodno usmerava ka laganijoj ishrani. Visoke temperature menjaju naše potrebe – više nam prijaju osvežavajući obroci, unosimo više tečnosti i češće posežemo za namirnicama koje su bogate vodom, vitaminima i mineralima. Upravo zato je sezonsko voće jedan od najboljih izbora tokom letnjih meseci.
Lubenica, dinja, breskve, kajsije, trešnje, višnje, maline, kupine, borovnice i šljive nisu samo ukusne – one predstavljaju pravo bogatstvo hranljivih materija. Sadrže vitamine, antioksidanse, vlakna i veliki procenat vode, pa doprinose hidrataciji organizma, osvežavaju i pomažu da se osećamo energičnije.
Često se može čuti da voće treba izbegavati zbog prirodnih šećera. Međutim, važno je napraviti razliku između prirodno prisutnih šećera u celom plodu i dodatih šećera u industrijski prerađenim proizvodima. Voće, pored prirodnih šećera, sadrži vlakna koja usporavaju njihovu apsorpciju, kao i brojne vitamine i minerale koji imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja.
Najbolji izbor je sezonsko voće. Ono se bere u periodu prirodnog sazrevanja, bogatijeg je ukusa, često sadrži više hranljivih materija i uglavnom je pristupačnije. Priroda nam u svakom godišnjem dobu nudi upravo ono što nam je tada najpotrebnije, a leti su to lagane i osvežavajuće namirnice.
Voće za doručak?
Voće može biti odličan doručak uz ovsene pahuljice ili grčki jogurt, zdrava užina između obroka ili deo laganog deserta. Kombinacija voća sa izvorom proteina, poput grčkog jogurta, mladog sira ili šake orašastih plodova, doprinosi dužem osećaju sitosti i stabilnijem nivou energije.
Naravno, kao i kod svake namirnice, važna je umerenost. Raznovrsna ishrana, pravilne porcije i izbor sezonskih namirnica najbolji su put ka zdravim navikama koje možemo održati tokom cele godine.
Ovog leta iskoristite bogatstvo koje nam priroda pruža.
Male svakodnevne odluke često prave najveću razliku, a upravo je sezonsko voće jedan od najjednostavnijih koraka ka zdravijem načinu života.
U nutritivnom profilu voća najzastupljeniji su ugljeni hidrati, sa izuzetkom orašastih plodova u čijem sastavu dominiraju zdrave masti.U zavisnosti od biljke od koje potiču plodovi, broj kalorija u voću može značajno da se razlikuje.
